“A koliko ima životinja koje sebi ne sakupljaju hranu, Allah ih hrani, a i vas! On sve čuje i sve zna.” (El-Ankebut, 60)
Abdullah ibn Omer, radijallahu anhu, rekao je: “Jednom smo prilikom hodali s Vjerovjesnikom, sallallahu alejhi ve sellem, sve do kse ne nađosmo među zidinama Medine. Tu je bilo hurmi pa Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, dohvati nekoliko i poče ih jesti, a onda me upita: ‘Ibn Omere, zašto ti ne jedeš?’ ‘Nemam volje’, rekoh mu. ‘Ja imam, a ovo je već treće jutro otkako ništa nisam jeo. Da želim, zamolio bih Allaha i On bi mi dao onoliko koliko imaju kraljevi Kisra i Kajsar’, reče Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i nastavi: ‘Ibn Omere, kako ćeš ti postupiti ako budeš među ljudima koji će kriti ono što zarade tokom godine, a vjerovanje opadne?’ Tako mi Allaha, prošlo je vrlo malo vremena kada Uzvišeni objavi spomenuti ajet.”
(Sujuti u djelu “Lubabun-nukul” pripisuje ga Abdu ibn Hamidu, sa slabim nizom prenosilaca, str. 201.)
Izvor: “Povodi objave Kur’ana”
Autor: Ebu Hassan Ali En-Nejsaburi
){kind=link}