“Ima ljudi koji kupuju priče za razonodu, da bi, ne neznajući koliki je to grijeh, s Allahova puta odvodili i da bi ga predmetom za ismijavanje uzimali. Njih čeka sramna kazna.” (Lukman, 6)
Kelbi i Mukatil kažu: “Povod objave ovog ajeta jeste Nadr ibn Haris, koji je kao trgovac išao u Perziju, gdje je kupovao priče i onda ih prepričavao Kurejšijama, govoreći: ‘Muhammed vam priča o Adu i Semudu, a ja vam pričam o Rustemu, Isfendijaru i perzijskim kraljevima.’ Sviđalo im se ono što on priča, a slušanje Kur’ana su ostavljali. Ovaj je ajet objavljen povodom toga.”
(“Esbabu nuzulil-Kur’an”, str. 306.)
Mudžahid kaže: “Povod objave ovog ajeta bila je kupoprodaja pjevačica.”
(Bilježi ga Ibn Kesir, 3/486-487.)
Od Ebu Umame prenosi se da je rekao: “Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: ‘Podučavanje i kupoprodaja pjevačica nije dozvoljena, a novac koji se dobije od toga haram je.’ U vezi s ovim i sličnim stvarima Allah, dželle ša’nuhu, objavio je: ‘Ima ljudi koji kupuju priče za razonodu…’, pa sve do kraja ajeta. I nijedan čovjek neće podići svoj glas pjevajući, a da mu Allah neće poslati dva meleka, jednog na jedno, a drugog na drugo rame, koji će neprestano udarati nogama sve dok on ne prekine pjevanje.”
(Hadis je veoma slab. Bilježi ga Tirmizi preko Alije ibn Zejda i kaže da je ovaj hadis neobičan.)
Od Abdullaha ibn Abbasa, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao: “Povod objave ovog ajeta bio je jedan čovjek koji je kupio robinju da bi mu danonoćno pjevala.”
(“Esbabu nuzulil-Kur’an”, str. 306.)
Izvor: “Povodi objave Kur’ana”
Autor: Ebu Hassan Ali En-Nejsaburi