“One koji utišaju glasove svoje pred Allahovim Poslanikom – a to su oni čija je srca Allah prekalio u čestitosti – čeka oprost i nagrada velika.” (El-Hudžurat, 3)
Ata prenosi od Abdullaha ibn Abbasa, radijallahu anhu, da je rekao: “Kada je objavljen ajet: ‘O vjernici, ne dižite glasove svoje iznad Verovjesnikova glasa i ne razgovarajte s njim glasno…’, Ebu Bekr je nastojao obraćati se Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, tiho kao čovjek koji nekome povjerava tajnu. To je bio povod da Uzvišeni objavi: ‘One koji utišaju glasove svoje pred Allahovim Poslanikom – a to su oni čija je srca Allah prekalio u čestitosti – čeka oprost i nagrada velika.'”
(“Esbabu nuzulil-Kur’an”, 353.)
Od Tarika se prenosi da je Ebu Bekr rekao: “Kada je Allah, dželle ša’nuhu, Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, objavio ajet: ‘One koji utišaju glasove svoje pred Allahovim Poslanikom…’, nastojao sam se natjerati da se Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, obraćam kao onaj koji svome bratu otkriva tajnu.”
(Bilježi ga Hakim, 3/74, i smatra da je vjerodostojan, a Hejsemi kaže da je u nizu njegovih prenosilaca Husejn ibn Omer El-Ahmesi, koji nije pouzdan.)
Izvor: “Povodi objave Kur’ana”
Autor: Ebu Hassan Ali En-Nejsaburi
){kind=link}