Ibn Kajjim, rahimehullah, kaže:
“Kada se udubiš u kur’ansku poruku, naći ćeš Vladara Kojem sva vlast pripada i Kojem sva hvala pripada. Svi su emrovi u Njegovoj ruci, od Njega potiču i Njemu se vraćaju. Uzvišen na Prijestolju, ništa ne ostaje skriveno od Njega. Zna šta је u dušama Njegovih robova, šta iskazuju, а šta kriju.
Sam upravlja Svojom Кraljevinom, čuje i vidi, daje i uskraćuje, nagrađuje i kažnjava, ukazuje čast i ponizuje, stvara i opskrbljuje, usmrćuje i oživljava, određuje i presuđuje. Svi emrovi od Njega silaze i Njemu se vraćaju, i ne opadne ni liska bez znanja Njegova.
Razmisli kako savjetuje Svoje robove i upućuje ih ka onome u čemu је njihova sreća i uspjeh i upozorava od onoga u čemu је njihova propast. Upoznaje ih о Sebi Svojim imenima i svojstvima i podsjeća ih na blagodati kojima ih је obdario i koje im је počasti pripremio ako Mu budu poslušni, i kakve im је kazne pripremio ako mu budu neposlušni, i poziva u Kuću spasa i upozorava na Kuću propasti.
Podsjeća Svoje robove na njihovu nemoć i potrebu za Njim, i da niko ne doseže trunke dobra bez Njegove milosti, niti trunke zla bez Njegove pravde i mudrosti. Svjedočiš u Njegovoj riječi blagi ukor Njegovim robovima, kojima, i pored toga, oprašta njihove pogreške i liječi ono što је kvarno u njima.
On је njihov Branitelj i Pomagač u svakoj nedaći, On ispunjava Svoje obećanje. On је njihov Gospodar Istinski, i On im daje pobjedu nad njihovim neprijateljima, рrekrasnog li Gospodara i krasnog li Podržitelja.”
Šejh na završetku svoga pojašnjenja kaže:
“Kada srca učeći Kur’an svjedoče postojanje velikoga vladara, Milostivog, Darežljivog, Lijepog, Čije su to osobine, kako da ga onda ne vole i ne takmiče se da zadobiju Njegovu blizinu, i ne troše svoje udisaje umiljavajući se Njemu.
Tim srcima On biva draži od svega što је mimo Njega i Njegovo zadovoljstvo ima prednost kod njih nad zadovoljstvom svih drugih mimo Njega. Kako onda da Ga ne spominju svojim jezicima, а ljubav, čežnja, i bliskost Njemu, postaju hrana i lijek srcima, tako da kada izgube tu hranu, pokvare se i propadnu i ne okoriste se svojim životom.”
(“El-Fevaid”, str. 36)
Izvor: “Oaza imana – Vjerovanje u Allaha”
Autor: Ibn Kajjim El-Dževzijje
