“O ti, pokriveni!” (El-Mudessir, 1)
Od Džabira se prenosi da je rekao: “Allahov nam je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, jednom prilikom ispričao: ‘Jednom sam u pećini Hira boravio više od mjesec dana i kad sam potrošio namirnice, krenuo sam nazad. Kad se spustih u dolinu, čuh neki glas, pogledah naprijed i nazad, desno i lijevo i ne vidjeh nikog. Opet začuh da me neko doziva, pa podigoh glavu i vidjeh ga (Džibrila) na prijestolju na nebu, pa povikah: ‘Pokrijte me, pokrijte me’. Oni me poliše vodom, a povodom toga Uzvišeni Allah objavi: ‘O ti, pokriveni! Ustani i opominji, i Gospodara svoga veličaj! I haljine svoje očisti! I kumira se kloni!’ (El-Mudessir, 1-5)”
(Hadis je vjerodostojan. Bilježe ga Buhari, 4/3238 i Muslim, 257)
“Meni ostavi onoga koga sam Ja izuzetkom učinio.” (El-Mudessir, 11)
Abdullah ibn Abbas, radijallahu anhu, prenosi: “Velid ibn Mugira došao je Allahovu Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, pa mu je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, proučio odlomak iz Kur’ana koji ga je ganuo. Ta je vijest doprla do Ebu Džehla, koji Velidu reče: ‘Amidža, tvoj narod želi da ti sakupi imetak i da ti ga pokloni, jer si ti otišao Muhammedu i suprotstavio mu se.’ Velid mu na to reče: ‘Kurejšije znaju da sam ja jedan od najbogatijih među njima.’ ‘Onda’, reče mu Ebu Džehl, ‘reci da ga niječeš i mrziš.’ A Velid će u čudu: ‘A šta da kažem? Tako mi Allaha, ja najbolje od vas poznajem pjesništvo i njegovu formu. Ono što on govori nije ništa od toga. Riječi koje on izgovara privlačne su i prefinjene, plodonosna početka, rodna kraja, druge nadvisuju, a same ne mogu biti nadvisene.’ Ebu Džehl mu na to reče: ‘Tvoj narod neće biti zadovoljan tobom dok nešto ne kažeš o njemu.’ ‘Onda mi dozvoli da razmislim šta bih o njemu mogao reći.’ Nakon nekog vremena on kaza: ‘To je sihir koji se nasljeđuje i kojim on utječe na druge.’ Tim povodom Allah, dželle ša’nuhu, objavi: ‘Meni ostavi onoga koga sam Ja izuzetkom učinio.”
(Hadis je vjerodostojan. Bilježi ga Hakim, 2/506)
“Zatim je pogledao, pa se onda smrknuo i namrštio i potom se okrenuo i uzoholio i rekao: ‘Ovo nije ništa drugo do vradžbina koja se nasljeđuje.'” (El-Mudessir, 21-24)
Mudžahid ibn Džebr pripovijeda: “Velid ibn Mugira dolazio je Allahovu Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i Ebu Bekru, radijallahu anhu, toliko često da su Kurejšije pomislile da je prigrlio islam. Jednom mu Ebu Džehl reče: ‘Kurejšije su umislile da ti ideš kod Muhammeda i Ebu Kuhafe da bi jeo njihovu hranu.’ Na to Velid odgovori Kurejšijama: ‘Vi ste narod koji puno umišlja i sanja. Umislili ste da je Muhammed lud, pa jeste li ga ikad vidjeli da se ponaša kao ludak?’ Oni rekoše: ‘Allah je svjedok da nismo.’ ‘Umislili ste da je vračar, pa jeste li ga ikad vidjeli da vrača?’, upita Velid. ‘Allah je svjedok da nismo’, rekoše. ‘Umislili ste da je pjesnik, pa jeste li ga ikad čuli da recitira poeziju?’, upita Velid. ‘Nismo’, odgovoriše. ‘Umislili ste’, ponovo će Velid, ‘da je lažac, pa jeste li ikad čuli da laže?’ ‘Allah namje svjedok da nismo’, potvrdiše oni, a potom upitaše Velida: ‘Pa šta ti, onda, misliš da je?’ Velid malo zastade, pogleda, zamisli se, zatim se namršti i reče: ‘On je samo čarobnjak (sihirbaz) i njegov govor je sihir.’ Na ovaj se slučaj odnose riječi Uzvišenog: ‘Zatim je pogledao, pa se onda smrknuo i namrštio i potom se okrenuo i uzoholio i rekao: ‘Ovo nije ništa drugo do vradžbina koja se nasljeđuje.'”
(“Esbabu nuzulil-Kur’an”, 399.)
Izvor: “Povodi objave Kur’ana”
Autor: Ebu Hassan Ali En-Nejsaburi
