“Mi smo ti, uistinu, mnogo dobro dali, zato se Gospodaru svome moli i kurban kolji, onaj koji tebe mrzi sigurno će on bez spomena ostati.” (El-Kevser, 1-3)
Abdullah ibn Abbas, radijallahu anhu, rekao je: “Ova se sura odnosi na Asa ibn Vaila, i to onda kada je ulazeći u mesdžid razgovarao s Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem. Sreli su se kod ulaza Benu Sehm i tu su razgovarali dok su ih kurejšijski velikani, sjedeći u mesdžidu, promatrali. Kadje As ušao, upitaše ga: ‘S kim si to razgovarao?’ A on im odgovori: ‘Ma s onim jalovim’, misleći na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kome je prije toga umro sin Abdullah, koga je rodila Hatidža, radijallahu anha. Povodom ovog slučaja Allah, dželle ša’nuhu, objavio je ovu suru.”
(“Esbabu nuzulil-Kur’an”, 498.)
Jezid ibn Ruman rekao je: ”As ibn Vail je, kada bi u njegovu prisustvu spomenuli Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, govorio: ‘Ostavite ga, to je jalov čovjek koji iza sebe neće ostaviti potomstva. Ako umre, niko ga više neće spominjati i tako ćete se odmoriti od njega.’ Povodom ovih riječi Allah, dželle ša’nuhu, objavio je ovu suru.”
(Bilježi ga Ibn Kesir, 4/592-595.)
Ata ibn Abbas prenosi: “As ibn Vail bi, kad bi sreo Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, govorio: ‘Ja te uistinu mrzim. Ti si jalov čovjek.’ Nakon toga Uzvišeni je objavio: ‘Mi smo ti, uistinu, mnogo dobro dali, zato se Gospodaru svome moli i kurban kolji, onaj koji tebe mrzi sigurno će on bez spomena ostati.'”
(Hadis je slab. Ibn Džerir u svom tefsiru 30/212, tvrdi da ga prenosi El-Avfi od Abdullaha ibn Abbasa, radijallahu anhu.)
Izvor: “Povodi objave Kur’ana”
Autor: Ebu Hassan Ali En-Nejsaburi
