Ibn Kajjim, rahimehullah, u vezi ovoga spominje predaju koju prenosi Ebu Talha El-Ensari, da je rekao:
“Jednoga dana došao je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, a na licu mu se ocrtavala radost i razdraganost. Rekao je: ‘Došao mi je melek i rekao: ‘Allahov Poslaniče, nije li ti drago da onaj iz tvog ummeta koji ti uputi jedan salavat, a da meleki njemu na to uzvrate sa deset?’ ‘Naravno.’, odgovori Poslanik.'”
U drugoj predaji bilježi se:
“Ko mi upućuje salavate, meleki njemu upućuju deset salavata, i tako sve dok mi salavate upućuje. Pa neka se odluči da li će upućivati malo ili mnogo.”
(Nesai, 1283. Albani kaže da je ovaj hadis hasen u Sahihu – En-Nesai.)
Potom nastavlja i veli:
“Džibril je došao Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i dovio protiv onog kod koga se on spomene a on mu ne uputi salavat, kazavši: ‘Ponižen i osramoćen bio čovjek kod koga se ja spomenem a on mi salavat ne uputi; ponižen i osramoćen neka je onaj ko dočeka ramazan, pa mu prođe prije nego mu se oprosti; ponižen i osramoćen neka je onaj kod koga roditelji ili jedan od njih dočekaju starost, a on pored njih ne zasluži Džennet.'”
(Ovaj hadis, zabilježio je Ibn Kajjim na nekoliko mjesta u knjizi “Džela’ul-Afham”, str. 268, 113, 114, 115. Valorizator knjige kaže, sened mu je daif, ali je sahih li ševahidihi.)
Izvor: “Oaza imana – Vjerovanje u meleke”
Autor: Ibn Kajjim El-Dževzijje
