“O vjernici, u tuđe kuće ne ulazite dok dopuštenje ne dobijete i dok ukućane ne pozdravite; to vam je bolje, poučite se!” (En-Nur, 27)
Od Adija ibn Sabita prenosi se da je rekao: “Dođe jedna ensarijka i reče: ‘Allahov Poslaniče, u svojoj kući budem u stanju u kome ne bih voljela da me iko vidi, ni otac, ni dijete, pa mi dođe otac i uđe. Stalno mi tako, dok sam ja u tom stanju, ulazi neko iz moje familije, pa šta da radim?’ Tada bi objavljeno: ‘O vjernici, u tuđe kuće ne ulazite dok dopuštenje ne dobijete i dok ukućane ne pozdravite; to vam je bolje, poučite se!'”
(“Esbabu nuzulil-Kur’an”, str. 288, pripisuje se Firjabiju i Ibn Džeriru.)
Komentatori Kur’ana navode da je Ebu Bekr, radijallahu anhu, kad je objavljen ovaj ajet, rekao: “Allahov Poslaniče, a šta je s kućicama na putevima Šama koje nisu naseljene?” Tada Uzvišeni objavi: “Nije vam grijeh da ulazite u nenastanjene zgrade u kojima se nalaze stvari vaše, a Allah zna ono što javno pokazujete i ono što krijete.” (En-Nur, 29)
(Sujuti ga u djelu “Lubabun-nukul” pripisuje Ibn Ebu Hatimu, koji ga prenosi od Mukatila ibn Hajjana, str. 134.)
Izvor: “Povodi objave Kur’ana”
Autor: Ebu Hassan Ali En-Nejsaburi
){kind=link}