“Reci: ‘Ne tražim za ovo nikakvu drugu nagradu od vas, osim pažnje rodbinske. A umnogostručit ćemo nagradu onome ko učini dobro djelo, jer Allah, zaista, mnogo prašta i blagodaran je.'” (Eš-Šura, 23)
Abdullah ibn Abbas, radijallahu anhu, kaže: “Kada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, došao u Medinu, imao je nekih potreba i troškova koje nije mogao pokriti, pa ensarije rekoše: ‘Preko ovog čovjeka Uzvišeni vas je Allah uputio, a usto on je i sin vaše kćerke. Ima troškove koje nije u stanju pokriti, zato mu od vašeg imetka izdvojite onoliko koliko vam neće nauditi pa mu to dajte, kako bi time mogao pokriti svoje troškove’, što oni i uradiše, a zatim dodoše Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, pa mu rekoše: ‘O Allahov Poslaniče, ti si sin naše kćeri i preko tebe nas je Uzvišeni Allah uputio, a imaš troškove koje nisi u stanju platiti pa smo našli za shodno da ti damo jedan dio svog imetka, kako bi se time pomogao kad ti zatreba.’ To je bio povod objave ovog ajeta.”
(Hadis je slab. Bilježi ga Taberani u “El-Kebiru”, 33-12384/12)
Katade Es-Sedusi kaže: “Mnogobošci su se jednom prilikom sakupili na jednom od svojih zborišta pa onda jedni drugima rekoše: ‘Zar ne vidite da Muhammed za ono što mu dolazi traži nagradu?’, nakon čega je objavljen ovaj ajet.”
Izvor: “Povodi objave Kur’ana”
Autor: Ebu Hassan Ali En-Nejsaburi
){kind=link}