“Bit će među lotosovim drvećem bez bodlji.” (El-Vakia, 28)
Ebu El-Alija i Dahhak kažu: “Muslimani ugledaše Vedždž, jednu plodnu dolinu u blizini Taifa, pa im se dopadoše lotosova stabla te rekoše: ‘Kamo sreće da i mi imamo ovo.’ To bi povod da Uzvišeni objavi ovaj ajet.”
(“Esbabu nuzulil-Kur’an”, 368.)
“Bit će ih mnogo od naroda drevnih, a mnogo i od kasnijih.” (El-Vakia, 39, 40)
Arveta ibn Ruvejm rekao je: “Kada je Uzvišeni objavio ovaj ajet, Omer je zaplakao i rekao: ‘Allahov Poslaniče, povjerovali smo u tebe i potvrdili da istinu govoriš, pa i pored toga nas će se samo malo spasiti.’ Poslije toga Uzvišeni je potvrdio: ‘Bit će ih mnogo od naroda drevnih, a mnogo i od kasnijih’, pa Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pozva Omera i reče mu: ‘Omere, Uzvišeni je objavio ajete u vezi s onim o čemu si govorio i u njima je kazao da će ih biti mnogo od naroda drevnih, a mnogo i od naroda kasnijih.’ Omer na to reče: ‘Zadovoljni smo Gospodarom našim i time što je potvrdio da naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, istinu govori.’ Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, poslije toga reče: ‘Od Adema do nas mnogo je ljudi, a od mene pa do Sudnjeg dana mnogo je ljudi, a posljednji koji će izgovarati daje samo Allah Bog jesu crni čuvari kamila.'”
(Sujuti ga pripisuje Ibn Ebu Hatimu. Prenesen je i s povezanim nizom prenosilaca koji ima određene zamjerke.)
Izvor: “Povodi objave Kur’ana”
Autor: Ebu Hassan Ali En-Nejsaburi
){kind=link}