Nakon smrti Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, vođstvo muslimana preuzimaju pravovjerne halife. Prvi među njima je bio Ebu Bekr koji je imao velike neprilike sa arapima koji su se odmetnuli od vjere. On je pripremio veliku vojsku koja će im se suprotstaviti.
U bitci na Jemami dvanaeste godine po hidžri poginulo je sedamdeset učača Kur’ana. To je zaplašilo Omera ibn El-Hattaba i on odlazi do Ebu Bekra i savjetuje ga da sakupi Kur’an koji je zapisan kako ne bi došlo do gubljenja njegovog traga jer je veliki broj hafiza poginuo na Jemami, a prijeti opasnost širenju tih borbi i zaboravu Kur’ana.
Ebu Bekr je u početku odbio taj predlog donio je tekbir i rekao kako on može uraditi nešto što sam Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije uradio. Omer je bio uporan u objašnjavanju potrebe za sakupljanjem Kur’ana sve dok Allah nije otvorio srce Ebu Bekra koji to prihvata.
On šalje po Zejda ibn Sabita koji je uživao ugled među pisarima, hafizima i po svom razumijevanju Kur’ana. Zejd koji je kao i Ebu Bekr u samom početku odbio takav poduhvat, nakon Ebu Bekrova nagovaranja prihvata pisanje Kur’ana u jednu zbirku.
Zejd počinje sa pisanjem oslanjajući se na hifz učača Kur’ana i na ono što su pisari posjedovali. Te stranice su ostale kod Ebu Bekra, a nakon njegove smrti to preuzima Omer, a kada on umire te stranice ostaju kod njegove kćerke Hafse. U vrijeme Osmanova hilafeta te stranice on traži od Hafse.
Prenosi se od Zejda ibn Sabita da je rekao:
“Odmah nakon bitke na Jemami Ebu Bekr me pozvao sebi. Kod njega je bio Omer ibn El-Hattab. Rekao je Ebu Bekr: ‘Došao mi je Omer i rekao: ‘Desila su se velika ubistva hafiza Kur’ana na Jemami i bojim se da se takva ubistva ne povećaju u drugim krajevima i da nestane dosta Kur’ana. Želim da narediš sakupljanje Kur’ana.’ Rekao sam Omeru: ‘Kako da radimo nešto što Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije uradio?’ Kaže Omer: ‘U tome je tako mi Allaha hajr.’ ‘I nastavio me je nagovarati sve dok mi Allah nije otvorio srce za tim i vidio sam u tome ono što vidi i Omer.'”
Kaže Zejd:
“Rekao je Ebu Bekr: ‘Ti si pametan mladić, u šta ne sumnjamo, pisao si vahj kod Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pratio si i sakupljao Kur’an. Tako mi Allaha, da su mi naredili da prenesem neko brdo bilo bi mi lakše od naredbe da sakupim Kur’an.’ Rekao sam: ‘Kako vas dvojica možete raditi nešto što Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije radio?’ Rekao je: ‘Tako mi Allaha u tome je hajr.’ Ebu Bekr je bio uporan u nagovaranju sve dok mi Allah nije otvorio srce za onim što je otvorio Ebu Bekru i Omeru. Sakupljao sam Kur’an sa listova palme i kamenih ploča i od hafiza. Našao sam zadnje ajete sure Et-Tevbe kod Ubejja Huzejme El-Ensarija, a ni kod koga drugog ih nisam našao, i to od ajeta:
“Došao vam je Poslanik…”
(Et-Tevbe, 128)
Pa do kraja sure. Te stranice su bile kod Ebu Bekra, dok ga Allah nije usmrtio, zatim kod Omera za njegova života, a potom kod Hafse, kćerke Omerove.”
Zejd je u emanetu koji mu je povjeren u potpunosti pazio na ispravnost tako da se nije zadovoljavao sa hifzom bez zapisivanja. On kaže:
“I našao sam kraj sure Et-Tevbe kod Ubejja Huzejme El-Ensarija, a nisam je našao kod drugih.”
Ove riječi ne negiraju da to nije tevaturom preneseno, već je značenje da on nije ni kod koga drugog to našao zapisano, a sam Zejd je znao to na pamet, kao i mnogi drugi ashabi. Zejd se oslanjao u svom radu na hifz i na zapisivanje. Ovaj ajet je bio zapamćen kod mnogih ashaba i bili su svjedoci da je on zapisan ali kao takav nije nađen osim kod Ubejja Huzejme El-Ensarija.
Iz ovoga saznajemo da je Kur’an bio zapisan u vrijeme Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, ali nije bio sakupljen tako da Ebu Bekr naređuje njegovo sakupljanje u jedan Mushaf, sa raspoređenim surama i ajetima, napisan uz potpunu preciznost na sedam harfova na kojima je Kur’an objavljen.
Ebu Bekr je bio prvi koji je sakupio Kur’an u ovom obliku, iako su se nalazili i pojedinačni mushafi kod nekog ashaba, poput mushafa Alije, mushafa Ubejja, mushafa Abdullaha ibn Mes’uda koji nisu bili u obliku mushafa koji je bio kod Ebu Bekra kojem je on posvetio potpunu preciznost u sakupljanju i redoslijedu.
Time se odlikuje Ebu Bekrovo sakupljanje Kur’ana i neka ulema smatra da se Kur’an naziva Mushafom od Ebu Bekrova sakupljanja Kur’ana. Ovo sakupljanje se naziva drugim sakupljanjem Kur’ana.
Izvor: “Skraćeni prikaz nauke o Kur’anu”
Autor: Menna El-Kattan