Vrste memorije se razlikuje od čovjeka do čovjeka. Neki imaju vidnu memoriju. Tako, ako pročita knjigu makar samo jednom, svojim vidom će zapamtiti položaj tih podataka. Reći će ti: ta i ta informacija se nalazi na tom i tom mjestu, na desnoj strani, pa i ako nije naglas čitao.
Neki, pak, imaju “zvučnu” memoriju. Čak i poslije dvadeset godina će ti moći reći: to i to sam čuo od toga i toga. Pri tome će ti doslovno prenijeti te riječi. Nakon ovog uvoda mogu reći da je metoda pisanja veoma dobra po pamćenje, a naročito kada ide uz gledanje i slušanje.
Metoda pisanja takođe ima nekoliko oblika. Navest ćemo neke:
1) Da naučiš npr. pet ajeta posebno obraćajući pažnju na oblik ajeta. Nakon toga pokušaj da napišeš to što si naučio. Zatim uporedi to što si napisao sa mushafom i uoči greške koje si eventualno načinio.
2) Da učitelj napiše učenicima zadate ajete u sveskama, ili na tabli. Zatim neka prekontroliše ono što su napisali, pa im to zada da nauče. Na drugom času će ih preslušati, i zadati da iz memorije napišu te iste ajete. Ono što se nauči po ovoj metodi neće se nikada zaboraviti, uz Allahovu pomoć. Zato što je ostalo urezano u memoriji iz više izvora.
Izvor: “Kako ćeš naučiti Kur’ani Kerim”
Autor: Dr. Jahja ibn Abdurrezzak El-Gavsani
