“Kad se Zemlja najžešćim potresom svojim potrese…”, pa do kraja sure. (Ez-Zilzal, 1-8)
Od Abdullah ibn Omera, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao: “Kada je objavljeno: ‘Kad se Zemlja najžešćim potresom svojim potrese…’, Ebu Bekr je zaplakao. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upitao ga je: ‘Šta te je natjeralo na plač, Ebu Bekre?’ On mu je odgovorio da ga je rasplakala ova sura. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, mu potom reče: ‘Da ne griješite i da se ne ogrešujete, Allah bi poslije vas stvorio drugi ummet koji bi griješio i kome bi praštao!”
(Bilježi ga Hejsemi, a niz je prenosilaca ovog hadisa pouzdan.)
“Onaj ko bude uradio koliko trun dobra – vidjet će ga, a onaj ko bude uradio i koliko trun zla – vidjet će ga.” (Ez-Zilzal, 7-8)
Mukatil je rekao: “Povod objave ovih ajeta jesu dvojica ljudi. Jednom bi od njih dolazio prosjak i on bi udjeljivanje hurmi i oraha smatrao ništavnim, govoreći: ‘Ovo nije ništa. Nagrađivani ćemo biti samo za stvari koje su nam drage, a mi ih udijelimo.’ Drugi je ništavnim smatrao mali grijeh poput laži ili ogovaranja, govoreći: ‘Neće mi ovo ništa nauditi. Allah je kaznom zaprijetio samo za velike grijehe.’ To je bio povod da je Uzvišeni objavio ove ajete, želeći ljude potaknuti i na sitna djela, jer to sitno dobro djelo samo što nije postalo krupno. Isto tako, želio ih je upozoriti i na mali grijeh, jer malom grijehu malo fali da bude veliki. ‘Onaj ko bude uradio koliko trun dobra – vidjet će ga, a onaj ko bude uradio i koliko trun zla – vidjet će ga’, pa do kraja sure.”
(“Esbabu nuzulil-Kur’an”, str. 415.)
Izvor: “Povodi objave Kur’ana”
Autor: Ebu Hassan Ali En-Nejsaburi
