“Tako mi onih koji dahćući jure, pa varnice vrcaju i zorom napadaju i dižu tada prašinu, pa u njoj u gomilu upadaju…”, pa do kraja sure. (El-Adijat, 1-11)
Mukatil kaže: “Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, poslao je izvidnicu u četvrt Kenane, kojom je zapovijedao Munzir ibn Amr el-Ensari. Dugo se ništa nije čulo o toj izvidnici pa licemjeri rekoše da su svi pobijeni. Uzvišeni ih je Allah poslije toga obavijestio o toj izvidnici objavivši ovu suru.”
(“Esbabu nuzulil-Kur’an”, str. 415.)
Od Abdullaha ibn Abbasa, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao: “Allahov je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, poslao konjanike u izvidnicu pa oni ostaše mjesec, a o njima nije bilo nikakva glasa. Tada je Uzvišeni Allah objavio ajete: ‘Tako mi onih koji dahćući jure’, pa do kraja sure.”
(Bilježi ga Hejsemi i smatra da nije vjerodostojan.)
Izvor: “Povodi objave Kur’ana”
Autor: Ebu Hassan Ali En-Nejsaburi
