“Uistinu se čovjek uzobijesti čim se neovisnim osjeti, a Gospodaru tvome će se, doista, svi vratiti! Vidje li ti onoga koji brani robu da molitvu obavi? Reci mi ako on misli da je na pravom putu, ili ako traži da se kumirima moli, reci mi, ako on poriče i glavu okreće – zar on ne zna da Allah sve vidi? Ne valja to! Ako se ne okani, dohvatit ćemo ga za kiku, kiku lažnu i grešnu, pa neka on pozove društvo svoje – Mi ćemo pozvati zebanije. Ne valja to! Ti njega ne slušaj, već molitvu obavljaj i nastoj da se Gospodaru svome približiš!” (El-Alek, 6-19)
Od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao: “Ebu Džehl je upitao: ‘Stavlja li Muhammed među vama lice u prašinu?’ Rekoše mu da stavlja, a on reče: ‘Tako mi Lata i Uzaa, ako ga vidim da to radi, stat ću mu na vrat i zabit ću mu glavu u prašinu.’ Kada jednom Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, poče klanjati, Ebu Džehl pođe da uradi ono što je najavio da će uraditi, ali prisutne iznenadi da odjednom ustuknu braneći se rukom od nečega. Upitaše ga: ‘Šta ti je?’, a on im odgovori: ‘Između mene i njega je kanal iz koga kulja vatra, strahote i krila.’ Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, na to reče: ‘Da sam htio, meleki bi ga rastrgali komad po komad.’ Tada je Uzvišeni objavio: ‘Uistinu se čovjek uzobijesti čim se neovisnim osjeti, a Gospodaru tvome će se, doista, svi vratiti! Vidje li ti onoga koji brani robu da molitvu obavi? Reci mi ako on misli da je na pravom putu, ili ako traži da se kumirima moli, reci mi, ako on poriče i glavu okreće – zar on ne zna da Allah sve vidi? Ne valja to! Ako se ne okani, dohvatit ćemo ga za kiku, kiku lažnu i grešnu, pa neka on pozove društvo svoje – Mi ćemo pozvati zebanije. Ne valja to! Ti njega ne slušaj, već molitvu obavljaj i nastoj da se Gospodaru svome približiš!'” Ovi se ajeti odnose na Ebu Džehla. Abdullah ibn Abbas, radijallahu anhu, prenosi: “Dok je jednom prilikom Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, klanjao, došao mu je Ebu Džehl i rekao: ‘Zar ti nisam zabranio da to radiš?!’ Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, okrenu se prema njemu i poče ga gađati kamenjem. Ebu Džehl mu potom reče: ‘Ti znaš da niko u ovoj dolini nema više pristalica od mene.’ Tada je Uzvišeni objavio: ‘Pa neka on pozove društvo svoje – Mi ćemo pozvati zebanije…'” “Da je pozvao svoje prijatelje”, kaže Abdullah ibn Abbas, radijallahu anhu,” ščepale bi ga Allahove zebanije.”
(Hadis je vjerodostojan. Bilježe ga Nesai, 704 i Ahmed, 1/256.)
Izvor: “Povodi objave Kur’ana”
Autor: Ebu Hassan Ali En-Nejsaburi
