“Zašto je ljudima čudno što Mi objavljujemo jednom između njih: ‘Opominji ljude! A vjernike obraduj divnom nagradom kod Gospodara njihova!’ Nevjernici govore: ‘Ovaj je zaista pravi čarobnjak!'” (Junus, 2)
Abdullah ibn Abbas, radijallahu anhu, pripovijeda: “Kada je Allah, dželle ša’nuhu, poslao Muhammeda, sallallahu aleji ve sellem, nevjernici su to zanijekali i rekli: ‘Ne priliči Allahu da kao izaslanika pošalje čovjeka kao što je Muhammed.’ Nakon toga Uzvišeni je objavio ovaj ajet.”
(Hadis je slab. Bilježi ga Ibn Džerir, 11/58, preko Bešira ibn Amara. Pogledaj njegovu biografiju u djelu “Duafa” Ibn Dževzi.)
“A kada im se kazuju ajeti Naši, koji su jasni, onda govore oni koji ne veruju da će pred Nas stati: ‘Donesi ti kakav drugi Kur’an ili ga izmijeni!’ – Reci: ‘Nezamislivo je da ga ja sam od sebe mijenjam, ja slijedim samo ono što mi se objavljuje, ja se bojim, ako budem neposlušan svome Gospodaru, patnje na Velikom danu.” (Junus, 15)
Mudžahid ibn Džebr kaže: “Odnosi se na mekanske mnogobošce.” Mukatil je rekao: “To je pet ljudi: Abdullah ibn Ebu Umejje El-Mahzumi, Velid ibn Mugire, Mukriz ibn Hafs, Omer ibn Abdullah ibn Ebu Kajs El-Amiri i El-As ibn Amir. Oni su Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, rekli: ‘Donesi nam Kur’an u kome se ne naređuje ostavljanje obožavanja Lata i Uza’a.'” Kelbi je rekao: “Odnosi se na podrugljivce koji su rekli: ‘Muhammede, donesi nam Kur’an koji se razlikuje od ovoga i u kome se nalazi ono što tražimo od tebe.'”
(“Esbabu nuzulil-Kur’an”, str. 553-555.)
Izvor: “Povodi objave Kur’ana”
Autor: Ebu Hassan Ali En-Nejsaburi
