“Krenite u borbu na Allahovu putu!” (Et-Tevba, 38)
Ovaj je ajet objavljen zbog onih koji su tražili izuzeće iz borbe zbog slabosti, zauzetosti ili nekih drugih razloga. Međutim, Allah, dželle ša’nuhu, nije im to dozvolio. Prenosi se od Ka’b ibn Malika da je rekao: “Ebu Talha je proučio: ‘Krećite u boj, bili slabi ili snažni, i borite se na Allahovu putu zalažući imetke svoje i živote svoje. To vam je, da znate, bolje’, dodavši: ‘Nisam čuo daje Allah izuzeo ikoga.’ Nedugo zatim otišao je u Siriju i borio se dok nije poginuo.'”
(Had is je slab. Prenosi ga samo Alija ibn Zejd ibn Džedan, za koga se smatra da prenosi slabe hadise. Bilježi ga Ibn Hadžer, 3646.)
Suddi kaže: “Mikdad ibn Esved došao je kod Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a bio je glomazan i debeo, te se zbog toga požalio Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i zatražio od njega da ga izuzme iz borbe. Tim je povodom Uzvišeni objavio: ‘Krećite u boj, bili slabi ili snažni, i borite se na Allahovu putu zalažući i metke svoje i živote svoje. To vam je, da znate, bolje.’ Objavljivanje ovog ajeta teško je palo ljudima pa je Uzvišeni objavio ajet koji je derogirao prethodni: ‘Neće se ogriješiti nemoćni i bolesni i oni koji ne mogu naći sredstva za borbu, samo ako su prema Allahu i Njegovu Poslaniku iskreni…’ (Et-Tevba, 91) Nakon toga je, zbog licemjera koji su izostali iz Bitke na Tebuku, objavljeno: ‘Da se radilo o plijenu nadohvat ruke i ne toliko dalekom pohodu, licemjeri bi te slijedili, ali im je put izgledao dalek. I oni će se zaklinjati Allahom: ‘Da smo mogli, doista bismo s vama pošli; i tako upropastiti sami sebe, a Allah zna da su oni lažljivci.’ (Et-Tevba, 42), a onda je objavljeno i: ‘Da su pošli s vama, bili bi vam samo na smetnji i brzo bi među vas smutnju ubacili, a među vama ima i onih koji ih rado slušaju. A Allah zna nevjernike.’ (Et-Tevba, 47) To je zato što se Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nakon što je krenuo u pohod, ulogorio kod Senijjettil-Vedaa, a Abdullah ibn Ubejj u mjestu Zi Džudda, koje se nalazi ispod Senijjetul-Vedaa, pa je Abdullah ibn Ubejj s munaficima i onima koji su sumnjali zaostao za Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem. Potom je Uzvišeni, bodreći i hrabreći vjernike, objavio: ‘Da su pošli s vama, bili bi vam samo na smetnji i brzo bi među vas smutnju ubacili, a među vama ima i onih koji ih rado slušaju. A Allah zna nevjernike'”
(“Esbabu nuzulil-Kur’an”, 229.)
Izvor: “Povodi objave Kur’ana”
Autor: Ebu Hassan Ali En-Nejsaburi
){kind=link}