“Mi smo i prije tebe samo ljude kao poslanike slali i objavljivali im – pitajte sljedbenike Knjige ako ne znate.” (En-Nahl, 43)
Objavljen je zbog idolopoklonika iz Meke, koji su nijekali Muhammedovo, sallallahu alejhi ve sellem, poslanstvo govoreći: “Allah je veći od toga da Njegov poslanik bude čovjek pa neka nam pošalje meleka.”
(Niz je prenosilaca ovog hadisa prekinut. Bilježi ga Ibn Džerir, 14/58, navodeći niz prenosilaca preko Dahhaka do Abdullaha ibn Abbasa.)
“Allah kao primjer navodi roba u tuđem vlasništvu, koji ništa nema, i onoga koga smo Mi bogato obdarili i koji udjeljuje iz toga, i tajno i javno – zar su oni jednaki? Neka je hvaljen Allah! Ali većina njih ne zna.” (En-Nahl, 75)
Prenosi se od Abdullaha ibn Abbasa, radijallahu anhu, da je rekao: “Ovaj je ajet objavljen zbog Hišama ibn Amra, koji je udjeljivao imetak i javno i tajno, a njegov gospodar Ebu El-Dževza sprečavao ga je u tome. Povodom ovog slučaja objavljeno je: ‘Allah vam navodi kao primjer dvojicu ljudi od kojih je jedan gluhonijem, koji ništa nema i koji je na teretu gospodaru svome – kud god ga pošalje, nikakva dobra ne donese. Je li on ravan onome ko traži da se pravedno postupa, a i sam je na pravom putu?’ (En-Nahl, 76) Gluhonijem je onaj ko je teret svome gospodaru, a to je Usejd ibn Ebi El-Ajs, a ‘onaj ko traži da se pravedno postupa, a i sam je na pravom putu’ jeste Osman ibn Affan, radijallahu anhu.”
(“Esbabu nuzulil-Kur’an”, str. 251 .)
Izvor: “Povodi objave Kur’ana”
Autor: Ebu Hassan Ali En-Nejsaburi
){kind=link}