“I reci: ‘Gospodaru moj, učini da umrem, a da si Ti zadovoljan mnome, i učini da iz mrtvih ustanem, a da si Ti zadovoljan mnome, i daruj mi od Sebe snagu koja će mi pomoći.'” (El-Isra, 80)
Hassan El-Basri kaže: “Kada su nevjernici iz plemena Kurejš željeli istjerati Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, iz Meke, Allah je želio da oni ostanu u Meki i zato je naredio Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, da učini Hidžru u Medinu te je objavio: ‘I reci: ‘Gospodaru moj, učini da umrem, a da si Ti zadovoljan mnome, i učini da iz mrtvih ustanem, a da si Ti zadovoljan mnome, i daruj mi od Sebe snagu koja će mi pomoći.'”
“Pitaju te o duši. Reci: ‘Šta je duša – samo Gospodar moj zna, a vama je dato samo malo znanja.'” (El-Isra, 85)
Od Abdullaha, radijallahu anhu, se prenosi daje rekao: “Bio sam s Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, u jednom vrtu, kad pored nas prođe grupa jevreja i rekoše: ‘Pitajte ga o duši.’ Drugi pak rekoše: ‘Nemojte ga pitati da vas ne dočeka onako kako vam se neće svidjeti.’ Ipak, dođe mu jedna grupa i upita: ‘Ebu Kasime, šta ti kažeš za dušu?’ On ustade i uhvati se rukom za čelo. Znao sam da mu se u tom trenutku spušta objava. Tada je Uzvišeni objavio: ‘Pitaju te o duši. Reci: ‘Šta je duša – samo Gospodar moj zna, a vama je dato samo malo znanja.'”
(Hadis je vjerodostojan. Bilježe ga Buhari, 125, Muslim, 32/2794, i Tirmizi, 3141, koji smatra da je ovaj hadis vjerodostojan.)
Ikrima prenosi od Abdullaha ibn Abbasa, radijallahu, da je rekao: “Neki iz plemena Kurejš zatražiše od jevreja da im kažu o čemu bi pitali Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a oni im rekoše da ga pitaju o duši. Tada Uzvišeni objavi ovaj ajet.”
(Hadis je vjerodostojan. Bilježe ga Tirmizi preko Ikrime od Abdullaha ibn Abbasa, kaže da je hadis vjerodostojan, a u njemu se nalaze neke neobičnosti, Nesai, 334, Ahmed, 1/255, i Hakim, 2/531, koji ga smatra vjerodostojnim, a s njim se slaže i Zehebi. Ibn Kesir, nakon što je naveo hadis Abdullaha ibn Mesuda, radijallahu anhu, i Abdullaha ibn Abbasa, radijallahu anhu, kaže: “Oba se hadisa prihvataju, s objašnjenjem da postoji više povoda za objavu ovog ajeta.” Međutim, Sujuti prihvata samo ono što je po njemu ispravna verzija i kaže: “Prihvata se ono što je u vjerodostojnom hadisu, jer se priča onog ko je u njoj sudjelovao razlikuje od Abdullah ibn Abbasove, radijallahu anhu, verzije.”)
Komentatori Kur’ana kažu: “Jevreji su rekli Kurejšijama kad su ih pitali šta misle o Allahovu Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem: ‘Pitajte Muhammeda o duši, o grupi mladića koji su se nekoć davno izgubili, o čovjeku koji je dopro i do istoka i do zapada. Ako odgovori na svako pitanje, onda je poslanik, ako ne odgovori ni na jedno nije poslanik a ako na neka odogovori, a na neka ne, budite uvjereni da je poslanik. Stoga mu postavite ta pitanja.’ U vezi s mladićima Uzvišeni objavi: ‘Misliš li ti da su samo stanovnici pećine, čija su imena na ploči napisana, bili čudo među čudima Našim?’, pa sve do kraja priče, a u vezi s čovjekom koji je dopro do istoka i zapada objavi: ‘I pitaju te o Zulkarnejnu. Reci: ‘Kazat ću vam o njemu neke vijesti”, pa sve do kraja priče, i o pitanju o duši objavi: ‘Pitaju te o duši. Reci: ‘Šta je duša – samo Gospodar moj zna, a vama je dato samo malo znanja.'”
(Bilježi ga Ibn Kesir, 3/68-69.)
Izvor: “Povodi objave Kur’ana”
Autor: Ebu Hassan Ali En-Nejsaburi
){kind=link}