“Oni govore: ‘Ako s tobom budemo pravi put slijedili, bit ćemo brzo iz rodnog kraja protjerani…'” (El-Kasas, 57)
Povod objave ovog ajeta jeste Osman ibn Nevfel ibn Abd Mennaf, koji je Vjerovjesniku, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Mi, uistinu, znamo da je ono što govoriš istina, ali nas strah od Arapa, koji su se složili da te treba ignorirati i protjerati s naše zemlje i kojima se mi ne možemo suprotstaviti, sprečava da te slijedimo.” Tim je povodom Uzvišeni Allah objavio ovaj ajet.
(Hadis je slab zbog prekinuta niza prenosilaca. Nesai ga pripisuje Amru ibn Šuajbu, koji ga prenosi od Abdullaha ibn Abbasa, 405. Bilježi ga i Taberani, 20/60, od Abdullaha ibn Melike, koji je slab, a koji ga prenosi od Abdullaha ibn Abbasa.)
“Kako može biti jednak onaj kome smo lijepu nagradu obećali, i koju će dobiti, i onaj kome smo dali da se naslađuje u životu na ovom svijetu, a koji će, poslije, na onom svijetu, u vatru ubačen biti?” (El-Kasas, 61)
Od Mudžahida se prenosi da je o ovom ajetu rekao: “Odnosi se na Aliju i Hamzu, s jedne, i Ebu Džehla, s druge strane.”
(Bilježi ga Ibn Džerir.)
Suddi kaže: “Ovaj je ajet objavljen zbog Ammara i dvojice Mugirinih sinova. Također se prenosi da se ovaj ajet odnosi na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i Ebu Džehla.”
(“Esbabu nuzulil-Kur’an”, str. 301.)
“Gospodar tvoj stvara šta hoće i On odabira. Oni nemaju pravo birati…” (El-Kasas, 68)
Komentatori Kur’ana kažu: “Ovaj je ajet objavljen kao odgovor Velidu ibn Mugiri kada je, kako to Kur’an navodi, rekao: ‘I još kažu: ‘Trebalo je da ovaj Kur’an bude objavljen nekom uglednom čovjeku iz jednog od ova dva grada!” (Ez-Zuhruf, 31), da bi dao do znanja da ne bivaju birani po njihovoj volji.”
(“Esbabu nuzulil-Kur’an”, str. 301.)
Izvor: “Povodi objave Kur’ana”
Autor: Ebu Hassan Ali En-Nejsaburi
