“Elif-Lam-Mim. Misle li ljudi da će biti ostavljeni na miru ako kažu: ‘Mi vjerujemo!’, i da u iskušenje neće biti dovedeni?” (El-Ankebut, 1-2)
Ša’bi kaže: “Povod objave ovog ajeta jesu neki ljudi iz Meke koji su prihvatili islam pa im ashabi Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, poslaše pismo iz Medine, u kome napisaše da se njihovo prihvatanje islama odbija sve dok se ne presele u Medinu kod ostalih muslimana. Ta se skupina ljudi, nakon što pročita pismo, uputi prema Medini, ali mnogobošci krenuše za njima pa ih sustigoše i stadoše ih zlostavljati. Povodom tog događaja Uzvišeni objavi ove ajete. Nakon toga ashabi iz Medine ponovo im poslaše pismo i obavijestiše ih da je Uzvišeni Allah objavio ajete koji se odnose na njih, na što oni rekoše: ‘Krenut ćemo za Medinu, a ako neko pođe za nama, mi ćemo mu se suprotstaviti.’ Nakon nekog vremena oni se spremiše i krenuše. Mnogobošci ponovo krenuše za njima, ali im se vjernici suprotstaviše, tako da neki od njih pogidoše, a neki se spasiše. Povodom ovog događaja Allah, džele ša’nuhu, objavi: ‘Gospodar tvoj će onima koji se isele nakon što su bili zlostavljani, pa se onda budu borili i sve strpljivo podnosili – Gospodar tvoj će im poslije toga, doista, oprostiti i samilostan biti.’ (En-Nahl, 110)”
(Bilježi ga Ibn Džerir, 20, a Sujuti u tefsiru “Ed-Durrul-mensur”, 5/141, pripisuje ga Abdu ibn Hamidu i Ibn Ebu Hatimu.)
Mukatil smatra da je povod objave ovog ajeta Mehdžea, rob Omera ibn Hattaba, koji je bio prvi musliman koji je poginuo na Bedru, a koga je strijelom pogodio Amr ibn El-Hudar, od čega je i umro. U vezi s njim Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: “Prvak šehida jeste Mehdžea i on će prvi iz ovog ummeta biti pozvan na vrata Dženneta.” Njegova je smrt ražalostila njegove roditelje, nakon čega je Uzvišeni objavio ove ajete, u kojima je ljude poučio da će ih stavljati na razne kušnje.
(“Esbabu nuzulil-Kur’an”, str. 302.)
Izvor: “Povodi objave Kur’ana”
Autor: Ebu Hassan Ali En-Nejsaburi
){kind=link}