“Ima vernika koji ispunjavaju zavjet dat Allahu, ima ih koji su poginuli, i ima ih koji to očekuju – nisu ništa izmijenili.” (El-Ahzab, 23)
Od Enesa, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao: “Moj amidža Enes ibn En-Nadr, po kome sam dobio ime, izostao je iz Bitke na Bedru, pa mu to teško pade te reče: ‘Izostao sam iz prvog poprišta u kome je učestvovao Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. Tako mi Allaha, ako mi Allah omogući da učestvujem u nekoj drugoj borbi, Allah će, uistinu, vidjeti šta ću uraditi.’ U Bici na Uhudu, kad se razotkriše muslimani, on reče: ‘Allahu, ja sam nevin od onoga s čim su došli ovi mnogobošci i tražim oprost za ono što su učinili ovi’, misleći na muslimane, a zatim ode sa svojom sabljom i srete Sada ibn Muaza te mu reče: ‘Sade, tako mi Onoga u Čijoj je ruci moj život, osjetim miris Dženneta ispod Uhuda.’ Onda se nastavi boriti s mnogobošcima sve dok ne pogide.” Enes dalje priča: “Pronašli smo ga među mrtvima, a na njegovu je tijelu bilo više od osamdeset rana, što od sablje, što od koplja ili strijele i još su ga poslije u nakazili tako da ga nisam prepoznao. Prepoznala ga je njegova sestra po jagodicama na njegovim prstima. Poslije je objavljen ovaj ajet: ‘Ima vjernika koji ispunjavaju zavjet dat Allahu…’ Mi smo govorili da se odnosi na njega i njegove prijatelje.”
(Hadis je vjerodostojan. Bilježe ga Muslim, 148/1903, Nesai, 422, i Tirmizi, 3200, koji kaže: “Ovaj je hadis vjerodostojan.”)
Od Enesa ibn Malika prenosi se da je rekao: “Ovaj se ajet odnosi na Enesa ibn En-Nadra.”
(Hadis je vjerodostojan. Bilježi ga Buhari, 4283, a prenosi ga od Bindara.)
Izvor: “Povodi objave Kur’ana”
Autor: Ebu Hassan Ali En-Nejsaburi