“Ali kad oni kakvu robu trgovačku ili veselje ugledaju, pohrle mu i tebe ostave sama da stojiš. Reci: ‘Ono što je u Allaha bolje je i od veselja i od trgovine…'” (El-Džumua, 11)
Abdullah je rekao: “Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, jednog je petka držao govor u trenutku kada je stigao karavan koji se vraćao iz Šama. Kad ga ugledaše, prisutni, osim dvanaest ljudi, izađoše i potrčaše prema karavanu. Povodom ovog slučaja Allah, dželle ša’nuhu, objavi navedeni ajet.”
(Hadis je vjerodostojan. Bilježe ga Buhari 936, Muslim 36/863, Nesai 613 i Tirmizi 331, koji kaže daje ovaj hadis vjerodostojan.)
Abdullah je rekao: “Bili smo s Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, na džumi, pa pored nas prođe karavan koji je nosio hranu. Čim ga ugledaše, prisutni pohrliše napolje. S Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, ostade samo dvanaest ljudi. Tim je povodom Allah, dželle ša’nuhu, objavio ajet o džumi.”
(“Esbabu nuzulil-Kur’an”, 385.)
Komentatori Kur’ana kažu: “Jedne godine stanovnike Medine pogodila je glad i skupoća. Dihja ibn Halifa Kelbi vrati se s karavanom iz Šama u vrijeme kad je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, držao govor na džuma-namazu. Začuše se bubnjevi koji najaviše njegov dolazak i iz džamije izađoše svi, osim dvanaest ljudi. Među onima koji su ostali bili su Ebu Bekr i Omer, radijallahu anhuma. Povodom ovog slučaja Allah, dželle ša’nuhu, objavi navedeni ajet, a Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: ‘Tako mi Onoga u Čijoj je vlasti Muhammedova duša, da ste izašli svi i da niko od vas nije ostao, čitava bi ova dolina izgojela zajedno s vama.”
(Sujuti ga pripisuje Bejhekiju 6/221.)
Izvor: “Povodi objave Kur’ana”
Autor: Ebu Hassan Ali En-Nejsaburi
