“Gospodar tvoj će onima koji se isele, nakon što su zlostavljani bili, pa se onda budu borili i sve strpljivo podnosili – Gospodar tvoj će im, poslije toga, doista, oprostiti i samilostan biti.” (En-Nahl, 110)
Katada kaže: “Spomenuto nam je da su stanovnici Medine poslali pismo stanovnicima Meke s ajetom u kojem je Uzvišeni Allah objavio da iman stanovnika Meke neće biti primljen dok god ne učine Hidžru. Kad im je stiglo to pismo, oni krenuše u Medinu, ali ih idolopoklonici sustigoše i nasilu vratiše. Povodom toga Uzvišeni objavi: ‘Zar ljudi smatraju da će biti ostavljeni ako kažu: ‘Vjerujemo; i da na kušnju neće stavljani biti.’ Stanovnici Medine poslaše im ovaj ajet i oni jedan drugom prisegnuše da će izaći iz Meke i da će se, ako ih idolopoklonici presretnu, boriti sve dok se ne spase i nađu utočište kod Allaha, dželle ša’nuhu. Idolopoklonici ih sustigoše pa im se oni suprotstaviše. Neki od njih poginuše, dok se neki spasiše. Zatim Uzvišeni objavi: ‘Gospodar tvoj će onima koji se isele nakon što su zlostavljani bili, pa se onda budu borili i sve strpljivo podnosili – Gospodar tvoj će im, poslije toga, doista, oprostiti i samilostan biti.'”
Od Abdullaha ibn Abbasa, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao: “Grupa ljudi, stanovnika Meke, prihvatila je islam, ali je islam olahko shvaćala. Na dan Bedra idolopoklonici ih povedoše s njima pa neki od njih bijahu ranjeni, a neki pogidoše. Neki muslimani tada rekoše: ‘Ova su grupa ljudi muslimani koje idolopoklonici natjeraše da se bore na njihovoj strani, pa tražite za njih oprost od Uzvišenog Allaha.’ Tim povodom Allah spusti ajet: ‘Kad budu uzimali duše onima koji su se prema sebi ogriješili, meleki će upitati: ‘Šta je bilo s vama?’ – ‘Bili smo potlačeni na Zemlji’ – odgovorit će. – ‘Zar Allahova Zemlja nije prostrana i zar se niste mogli nekud iseliti?’ – reći će meleki, i zato će njihovo prebivalište biti Džehennem, a užasno je on boravište.’ Ovo sam poslao muslimanima koji su bili ostali u Meki, pa su zbog toga bili stavljeni na muke i mnoge neprijatnosti doživjeli. U vezi s tim Allah, dželle ša’nuhu, objavi: ‘Ima ljudi koji govore: ‘Vjerujemo u Allaha’ – a kad neki Allaha radi bude na muke stavljen, on drži da je ljudsko mučenje isto što i Allahova kazna. A ako pobjeda dođe od Gospodara tvoga, sigurno će oni reći: ‘Bili smo uz vas!’ A zar Allah ne zna dobro ono što je u grudima čijim?’ Muslimani im ovo poslaše, i oni, tužni i beznadežni, napustiše Meku. Nakon toga Uzvišeni objavi spasonosni ajet u kojem im poruči: ‘Gospodar će tvoj onima koji se isele, nakon što su zlostavljani bili, pa se onda budu borili i sve strpljivo podnosili – Gospodar tvoj će im, poslije toga, doista, oprostiti i samilostan biti.’ Mnogobošci ih sustigoše i dvije skupine se sukobiše. Neki se spasiše, a neki pogidoše.”
(Bilježi ga Ibn Džerir, str. 184. Hejsemi u djeju “Medžmeuz-zevaid”, 10/8, kaže: “Prenosioci su ovog hadisa pouzdani, osim Muhammeda ibn Šerika.”)
Izvor: “Povodi objave Kur’ana”
Autor: Ebu Hassan Ali En-Nejsaburi
){kind=link}