Mukatil je rekao: “Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, jednog je petka bio na trijemu svoga mesdžida na tijesnu mjestu, časteći i gosteći one koji su učestvovali u Bici na Bedru. Neki od njih dođoše i ne nađoše mjesta pa krenuše prema Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, čekajući da im ljudi naprave prolaz. Međutim, niko im ne napravi prolaz. To teško pade Allahovu Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, pa nekima oko njega koji nisu učestvovali u Bici na Bedru reče: ‘Ustani ti i ti i ti.’ Podiže onoliko ljudi koliko je bilo potrebno da smjesti one učesnike Bedra koji su stajali. To opet teško pade onima koji bijahu podignuti sa svoga mjesta. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, to primijeti po njihovim licima. Licemjeri zloupotrijebiše ovu situaciju pa muslimanima rekoše: ‘Je li Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pravedan prema vjernicima? Tako nam Allaha, prema ovima nije pravedno postupio. Podigao je ljude koji su, želeći biti što bliže Allahovu Poslaniku posjedali oko njega, a posjeo je one koji su zakasnili.’ Tim je povodom Allah, dželle ša’nuhu, objavio ovaj ajet.”

(Bilježi ga Ibn Ebu Hatim, 6/184, s nizom prenosilaca od Mukatila.)

Izvor: “Povodi objave Kur’ana”

Autor: Ebu Hassan Ali En-Nejsaburi

Prenosi se od Aiše, radijallahu anhu, da je ispričala: “Neki jevreji dođoše Allahovu Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i rekoše mu: ‘Es-samu (smrt) alejk Ebul-Kasime’, pa im ja rekoh: ‘Es-samu alejkum (Allah vas usmrtio).’ Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, tada reče: ‘Dosta, Aiša! Uzvišeni Allah ne voli ružan govor.’ Ja mu na to rekoh: ‘Allahov Poslaniče, zar ne čuješ šta ti govore?’ A zar misliš da im ja neću odgovoriti: ‘I na vas’, reče im Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. Ovim je povodom Allah, dželle ša’nuhu, objavio ovaj ajet.”

(Hadis je vjerodostojan. Bilježe ga Muslim, 1706, i Nesai, 591.)

Od Enesa ibn Malika se prenosi da je neki jevrej došao Allahovu Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao mu: “Es-samu alejk (Neka je smrt na tebe)”, a prisutni, misleći da je nazvao selam, odgovoriše: ‘Ve alejkumus-selam.’ Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, tada reče: ‘Zar ne znate šta je rekao?’ Oni mu rekoše: ‘Allah i Njegov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, najbolje znaju.’ ‘Nije nazvao selam, nego je rekao to i to. Vratite mi ga’, reče im Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. Kad ga vratiše, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upita ga: ‘Rekao si: ‘Es-samu alejkum?” ‘Da, rekao sam’, odgovori jevrej. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, potom svojim ashabima reče: ‘Kada vas pozdravi sljedbenik Knjige, recite: ‘Neka je i na vas ono što ste rekli.’ Povodom ovog slučaja Allah, dželle ša’nuhu, objavio je ovaj ajet.”

(Bilježi ga Tirmizi, 3301, i kaže da je ovaj hadis dobar. Osnova je ovog hadisa u Buharijevu Sahihu, 2926. i prenosi se preko Hišama ibn Zejda ibn Malika od Enesa.)

Od Abdullaha ibn Omera prenosi se da su jevreji govorili Allahovu Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem: “Samun alejk”, a zatim su govorili: “Da nas Allah neće kazniti za ono što govorimo?” Nakon toga objavljen je ovaj ajet: ‘A kad ti dolaze, pozdravljaju te onako kako te Allah nikad nije pozdravio…’, pa do kraja ajeta.”

Izvor: “Povodi objave Kur’ana”

Autor: Ebu Hassan Ali En-Nejsaburi

Abdullah ibn Abbas, radijallahu anhu, i Mudžahid ibn Džebr kažu: “Odnosi se na jevreje i licemjere, i to zato što su se, gledajući u vjernike, međusobno sašaptavali i jedni drugima davali znakove. Kad bi vjernici vidjeli da se sašaptavaju, pomislili bi da je do licemjera doprla vijest o smrti, pogibiji ili porazu njihove braće i rođaka. Kad to potraja i učesta, vjernici se požališe Allahovu Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, koji zabrani jevrejima i licemjerima da se sašaptavaju. Međutim, oni se i dalje nastaviše sašaptavati pa Allah, dželle ša’nuhu, tim povodom objavi ovaj ajet.”

(“Esbabu nuzulil-Kur’an”, 372-373.)

Izvor: “Povodi objave Kur’ana”

Autor: Ebu Hassan Ali En-Nejsaburi

Aiša, radijallahu anha, kaže: “Slavljen neka je Onaj Koji sve čuje. Slušala sam svoju tetku Bint Salebe, kako se žali Allahovu Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, na svoga muža, mada nisam uspjela sve čuti. Čula sam da je rekla: ‘Uzeo je moju mladost i ja sam mu djecu rađala, a onda mi je, kad sam ostarjela i prestala rađati, okrenuo leđa. Allahu, tebi se žalim.’ Nije prošlo mnogo vremena kad se spusti Džibril s ovim ajetom: ‘Allah je čuo riječi one koja se s tobom o mužu svome raspravljala i Allahu se jadala…”

(Hadis je vjerodostojan. Buhari ga navodi kao komentar, 9. Bilježe ga Nesai, 950, Ibn Madža, 188, i Hakim, 2/481, koji ga smatra vjerodostojnim, a s njim se slaže i Zehebi.)

Od Aiše, radijallahu anha, prenosi se da je ispričala: “Hvala Allahu, koji sve glasove čuje. Jednom prilikom Allahovu Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, dođe žena koja se posvađala sa svojim mužem da se požali na njega. Ja sam bila u drugom dijelu kuće, tako da nisam mogla čuti sve šta govori. Tim je povodom Allah, dželle ša’nuhu, objavio: ‘Allah je čuo riječi one koja se s tobom o mužu svome raspravljala i Allahu se jadala…'”

(“Esbabu nuzulil-Kur’an”, 372.)

Izvor: “Povodi objave Kur’ana”

Autor: Ebu Hassan Ali En-Nejsaburi

Kelbi i Mukatil kažu: “Objavljen je zbog licemjera godinu dana poslije Hidžre, i to onda kad su upitali Selmana El-Farisija da im priča o onome što je u Tevratu, jer se, kako rekoše, u njemu nalaze čudne stvari. Tim je povodom Allah, dželle ša’nuhu, objavio ovaj ajet.” Neki drugi kažu da se odnosi na vjernike.

(“Esbabu nuzulil-Kur’an”, 370.)

Od Sada se prenosi da je rekao: “Kur’an je Allahovu Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, objavljivan duže vrijeme, a on ga je učio vjernicima pa mu oni jednom rekoše: ‘Allahov Poslaniče, kad bi nam o nekim događajima kazivao.’ Tada Uzvišeni objavi: ‘Objavljujući ti ovaj Kur’an, Mi tebi o najljepšim događajima kazujemo iako prije njega nisi doista ništa znao.’ (Jusuf, 3) On im je opet duže vrijeme učio, a onda oni rekoše: ‘Allahov Poslaniče, govori nam.’ Tada Uzvišeni objavi: ‘Allah najljepši govor objavljuje…’ (Ez-Zumer, 23) U svemu tome bio im je naređivan Kur’an, a jedan drugi prenosilac hadisa dodao je da su rekli: ‘Allahov Poslaniče, kad bi nas opominjao.’ Tada Uzvišeni objavi: ‘Zar nije vrijeme da se vjernicima srca smekšaju kad se Allah i Istina koja se objavljuje spomenu…'”

(Bilježi ga Hakim, 345/2, i smatra ga vjerodostojnim, a u toj se ocjeni s njim slaže i Zehebi.)

Izvor: “Povodi objave Kur’ana”

Autor: Ebu Hassan Ali En-Nejsaburi

Od Abdullaha ibn Abbasa, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao: “Jednom prilikom za života Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pala je kiša pa Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: ‘Neki se ljudi zahvališe Allahu, a drugi ovu blagodat zanijekaše. Neki rekoše: ‘Ovo je Allahova milost kojom nas je obasuo’, a drugi rekoše: ‘Obistinio se predznak te i te zvijezde.” Tim povodom Allah, dželle ša’nuhu, objavi: ‘I kunem se časom kad se zvijezde gube, a to je, da znate, zakletva velika’ (El-Vakia, 75), pa sve do riječi Allaha, dželle ša’nuhu: ‘I umjesto zahvalnosti što vam je hrana darovana – vi u njega ne vjerujete?'”

(Hadis je vjerodostojan. Bilježi ga Muslim, 83/127, str. 84.)

Bilježi se da je jednom prilikom Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bio na putu sa svojim prijateljima pa se, kad dođe vrijeme za to, ulogoriše na pogodnom mjestu. Tu ožednješe, ali sa sobom ne imadoše vode. Ljudi se požališe Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, koji reče: “Pa šta mislite, ako ja uputim dovu i onda padne kiša pa se napijete, da neki od vas neće kazati: ‘Ova je kiša pala po predskazanju te i te zvijezde.'” Oni mu tada rekoše: “Allahov Poslaniče, ovo nije vrijeme zvijezda padalica.” Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, tada klanja dva rekata i uputi dovu Uzvišenom Allahu. Tada iznenada puhnu vjetar, naoblači se i pade kiša toliko snažno da voda poteče dolinom. Ljudi požuriše da napune svoje čuturice. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, prođe pored jednog čovjeka koji je zahvatao vodu, govoreći: “Ovo je po predskazanju te i te zvijezde padalice i nije opskrba Allahova.” Ovo je bio povod da Uzvišeni objavi: “I umjesto zahvalnosti što vam je hrana darovana – vi u njega ne vjerujete?”

(Sujuti ga pripisuje Ibn Merdevejhu, koji ga prenosi od Abdullaha ibn Abbasa.)

Ebu Hurejra, radijallahu anhu, prenosi: “Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: ‘Zar ne razmislite o onome što je vaš Gospodar rekao? A rekao je da Allah neće počastiti svoje robove nekom blagodati a da jedna grupa njih to neće zanijekati i da neće reći: ‘Ovo se desilo po toj i toj zvijezdi.'”

(Hadis je vjerodostojan. Bilježi ga Muslim, 72/126, str. 84.)

Izvor: “Povodi objave Kur’ana”

Autor: Ebu Hassan Ali En-Nejsaburi

Ebu El-Alija i Dahhak kažu: “Muslimani ugledaše Vedždž, jednu plodnu dolinu u blizini Taifa, pa im se dopadoše lotosova stabla te rekoše: ‘Kamo sreće da i mi imamo ovo.’ To bi povod da Uzvišeni objavi ovaj ajet.”

(“Esbabu nuzulil-Kur’an”, 368.)

“Bit će ih mnogo od naroda drevnih, a mnogo i od kasnijih.” (El-Vakia, 39, 40)

Arveta ibn Ruvejm rekao je: “Kada je Uzvišeni objavio ovaj ajet, Omer je zaplakao i rekao: ‘Allahov Poslaniče, povjerovali smo u tebe i potvrdili da istinu govoriš, pa i pored toga nas će se samo malo spasiti.’ Poslije toga Uzvišeni je potvrdio: ‘Bit će ih mnogo od naroda drevnih, a mnogo i od kasnijih’, pa Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pozva Omera i reče mu: ‘Omere, Uzvišeni je objavio ajete u vezi s onim o čemu si govorio i u njima je kazao da će ih biti mnogo od naroda drevnih, a mnogo i od naroda kasnijih.’ Omer na to reče: ‘Zadovoljni smo Gospodarom našim i time što je potvrdio da naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, istinu govori.’ Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, poslije toga reče: ‘Od Adema do nas mnogo je ljudi, a od mene pa do Sudnjeg dana mnogo je ljudi, a posljednji koji će izgovarati daje samo Allah Bog jesu crni čuvari kamila.'”

(Sujuti ga pripisuje Ibn Ebu Hatimu. Prenesen je i s povezanim nizom prenosilaca koji ima određene zamjerke.)

Izvor: “Povodi objave Kur’ana”

Autor: Ebu Hassan Ali En-Nejsaburi

Od Ebu Hurejre prenosi se da je rekao: “Kurejšije dođoše svađajući se oko kadera pa Uzvišeni objavi: ‘Grešnici će sigurno stradati i u ognju biti na Dan kada budu u vatru odvučeni, s licima dolje okrenutim: ‘Iskusite vatru džehenemsku!’ Mi sve s mjerom stvaramo.”

(Hadis je vjerodostojan. Bilježi ga Muslim, 19/2656.)

Od Usejdova oca prenosi se da je rekao: “Došao sam kod Muhammeda ibn Kaba, a on je rekao: ‘Kad vidite da govorim o kaderu (određenju, sudbini), recite da sam pretjerao, jer sam poludio. Tako mi Allaha, ovaj je ajet objavljen samo zbog njih, a zatim prouči: ‘Grešnici će sigurno stradati i u ognju biti na Dan kada budu u vatru odvučeni, s licima dolje okrenutim: ‘Iskusite vatru džehenemsku!’ Mi sve s mjerom stvaramo.””

(Bilježi ga Ibn Kesir, 4/281-284.)

Izvor: “Povodi objave Kur’ana”

Autor: Ebu Hassan Ali En-Nejsaburi

Od Abdullaha se prenosi da je rekao: “Za života Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, raspolutio se Mjesec pa Kurejšije rekoše: ‘Ovo je čarolija sina Ibn Kebša (to je bio nadimak Resulullaha, sallallahu alejhi ve sellem), koji vas je začarao. Pitajte putnike pa ćete vidjeti!’ Kad ih upitaše, rekoše im da su to i oni vidjeli. Nakon toga Uzvišeni objavi: ‘Bliži se čas i Mjesec se raspolutio. A oni uvijek kada vide čudo, okreću glave i govore: ‘Čarolije neprestane.'”

(Hadis je vjerodostojan. Bilježe ga Buhari, 3636, i Muslim, 43, 44, 45/2800, str. 2158.)

Izvor: “Povodi objave Kur’ana”

Autor: Ebu Hassan Ali En-Nejsaburi